Коњевић Мујага отвара путе на Котаре 0001    Вићу чини бане Задранине 0002    На Котару у Задру камену, 0003    Све сердаре у вићу потего, 0004    Из беглука пиће положио. 0005    Вићу чини за недиљу дана, 0006    Ни с ким бане да говори не ће, 0007    А нико га не сми упитати, 0008    Што им бане да дивани не ће. 0009    Пред њим чаша стоји наливена, 0010    Прекривена врцолатом златним, 0011    Најстраг дука у коледу дође. 0012    Кад му дође Јован-капетане, 0013    Помоћ викну, па се поклонио, 0014    Љуби пред њим врцолат од злата, 0015    Њему вели бане Задранине: 0016    „Дуко моја, Јован-капетане! 0017    Ево има за недиљу дана, 0018    Вићу чиним у Задру бијелу, 0019    Тебе мени у коледу нејма.“ 0020    Јопе му се Јован поклонио, 0021    Љуби пред њим врцолат од злата: 0022    „Господине, Задранине бане! 0023    Прије теби доићи мого нисам, 0024    Да ћеш моју одризати главу; 0025    Ал те молим, бане господине, 0026    Деде кажи Јован-капетану: 0027    Вићу чиниш за недиљу дана, 0028    Са шта ни с ким да диваниш не ћеш, 0029    Још те не сми нико упитати, 0030    Што ти мучиш, да диваниш не ћеш?“ 0031    Њему вели бане Задранине: 0032    „Мој Јоване, дуко најмилија! 0033    Деде сједи код колина мога, 0034    Да ти каже бане Задранине.“ 0035    Кад му Јован сиде код колина: 0036    „Мој Јоване, дуко најмилија! 0037    Ево има дванаест година, 0038    Како ј’ бане Задар населио, 0039    Како ме је принцип помилово, 0040    Бановину мени поклонио, 0041    Владанију уз оба Котара 0042    На четири наше бановине, 0043    Да му Котар чувам од Турака. 0044    Ево има за дван’ест година, 0045    Да ја сједим у Задру бијелу, 0046    Врло су ми Турци додијали, 0047    А најгоре лички Мустајбеже, 0048    Врло ј’ беже Лику наредио 0049    И по Лици рају помилово, 0050    Да се с нами крешу по граници. 0051    У ’во мојих дванаест година 0052    Ја не могу Котар очувати. 0053    Често Турци трчу на Котаре, 0054    Робе, пале, тешку жалост граде, 0055    Сичу момке, одводе дивојке, 0056    Гоне воке, а сичу тежаке, 0057    Пале наше куле по Котару, 0058    Не могу му Котар очувати. 0059    А у мене сад јунака нејм,а 0060    Да он бану каже у коледи, 0061    Како б’ бане Котар наредио 0062    И сачуво Котар од Турака. 0063    Ни једне нејма бијеле године, 0064    У години никаква мјесеца, 0065    Да Турака на Котару нејма, 0066    Ја бегове испод краја раје.“ 0067    Онда му се Јован поклонио, 0068    А фати се чаше наливене, 0069    Попи чашу, бану говорио: 0070    „Господине, Задранине бане! 0071    Ево теби Јован-капетана, 0072    Који ће ти Котар очувати 0073    И Котаре наше наредити. 0074    Ти послушај Јован-капетана: 0075    Ти појаши великог путаља, 0076    Ја ћу, бане, дјогу великога, 0077    Подигнути наше Котаране, 0078    Па извести у наше планине, 0079    У планини сичу оборити, 0080    А на кланце метнути чардаке, 0081    У чардаке врћи харамбаше, 0082    Нек чувају кланце и чардаке, 0083    Нек не могу пролазити Турци, 0084    Онда ’ш, бане, Котар очувати.“ 0085    Када чуо бане Задранине: 0086    „Дуко моја, Јован-капетане! 0087    Тебе хоће послушати бане.“ 0088    Па сердаром вели у коледи: 0089    „Ви сердари са Котара мога! 0090    Сваки хајде својој домовини, 0091    Свак подижи своју сердарију, 0092    Док се спреми бане Задранине, 0093    Узвит ћемо обадва Котара, 0094    У планини сичу оборити 0095    И на стазе дигнути чардаке.“ 0096    Дигоше се котарски сердари, 0097    Свак окрену својој домовини, 0098    Опреми се Задранине бане 0099    И уз њега Јован-капетане, 0100    Отискоше низ камен-Котаре, 0101    Подигоше младе Котаране. 0102    Кад дигоше обадва Котара, 0103    Изведе их у планину бане, 0104    Наредјује Јован-капетане: 0105    Обарају сичу у планинах 0106    Све дан по дан за пун мјесец дана, 0107    А на стазах ту граде чардаке. 0108    Док у стазах погради чардаке, 0109    Тад му вели бане Задранине: 0110    „Дуко моја, Јован-капетане! 0111    Поградисмо у гори чардаке.“ 0112    „ „Господине, бане Задранине! 0113    Сад попиши наше Котаране, 0114    Тридесет смо метнули чардака, 0115    Сад упиши тријест харамбаша, 0116    Сваком подај по тријест дружине, 0117    Нек чувају у гори чардаке.“ 0118    Сави бане обадва Котара, 0119    Па пописа бане харамбаше, 0120    Он уписа тријест харамбаша, 0121    Сваком даде по тридесет друга, 0122    Сваком даде тријест ченевира. 0123    Сваком вели Јован-капетане: 0124    „Ето теби чардак у планини, 0125    А ето ти тријест конопаца, 0126    Ето теби тридесет дружине, 0127    Ако ти Турчин брез огласе прође, 0128    Вишај себе и своју дружину!“ 0129    Кад подмири у гори чардаке, 0130    Два чардака њему остадоше, 0131    Оста један покрај сињег мора, 0132    Он повика Павла харамбашу: 0133    „Побратиме, Павле харамбашо! 0134    Ево има двадесет година, 0135    Да ти вавик по планинах ходаш, 0136    А ти водаш тридесет дружине; 0137    Ето теби чардак у планини, 0138    Ето т’ чардак покрај сињег мора, 0139    Не треба три тријест конопаца; 0140    Ако т’ Турчин брез огласе прође, 0141    Скачи у море и ти и дружина, 0142    Бој се сабље Јован-капетана!“ 0143    „ „Господине, не старај се с тиме!“ “ 0144    Још му оста чардак у планини, 0145    У планини у Студених стинах, 0146    Још не море наћи харамбаше, 0147    Стаде вика Јован-капетана: 0148    А повика Силовину Марка: 0149    „Побратиме Силовину Марко! 0150    Тебе фале, да си јунак прави, 0151    Гдје мач сива, а полићу главе, 0152    Ето теби чардак у планини, 0153    У планини у Студених стинах, 0154    Најпречи је богаз од Турака, 0155    Примај ми се у гори чардака!“ 0156    Онда му се Марко поклонио: 0157    „Господине Јован-капетане! 0158    Примит ћу се у гори чардака, 0159    У планини у Студених стинах, 0160    Дат ћеш мени шездесет дружине, 0161    Да ти чардак чувам у планини, 0162    Најтежи је богаз од Турака.“ 0163    Насмија се Јован-капетане: 0164    „Бирај, Марко, шездесет дружине, 0165    Бирај друштво, какво теби драго!“ 0166    Он изабра шездесет дружине, 0167    Све по оу и по мрку брку, 0168    Који знаде пушку одапети 0169    И на пушци нишан уфатити, 0170    На запету пушку ударити, 0171    А за голу сабљу прифатити. 0172    Кад изабра друштво у планини, 0173    Онда му бане коња поклонио, 0174    Поклони му великог алата: 0175    „Ето т’, Марко, алат од менека! 0176    Да поћераш кога у планини, 0177    Нек га имаш на чем поћерати; 0178    Да ти, Марко, биде до потребе, 0179    Да побигнеш, Марко, низ планину, 0180    Нека на чем имаш побигнути!“ 0181    Насмија се Јован-капетане, 0182    Шездесет му даде конопаца: 0183    „Чувај добро кланца и чардака! 0184    Ако т’ Турчин брез огласе прође, 0185    Вишај себе и своју дружину, 0186    Бој се сабље Јован-капетана, 0187    Ја ћу твоју одризати главу.“ 0188    Кад подмири у гори чардаке 0189    И помећа у њих харамбаше, 0190    Онда вели Јован-капетане: 0191    „Господине, бане Задранине! 0192    Сад ћу теби Котар очувати, 0193    Већ Турчина на свој Лици нејма, 0194    Да нам Котар брез огласе придје, 0195    Сад ћем’ ићи Задру на Котаре.“ 0196    Док је Јован страже исправио 0197    И у гори помећо чардаке, 0198    Наредио у њих харамбаше, 0199    Таман прошла три мисеца дана. 0200    Подиже се Задранине бане, 0201    Оде бане Задру низ Котаре, 0202    С њиме оде Јован-капетане. 0203    Кад садјоше у Задар камени 0204    И у Задру толу заметнуше, 0205    Онда вели Јован-капетане: 0206    „Господине, Задранине бане! 0207    Сад се не бој бега и Личана, 0208    Не могу нам на Котаре саћи, 0209    Ван да чудо наћерају војске, 0210    Док је живих наших харамбаша, 0211    Сад ми зови Липошића Јанка.“ 0212    Дозва бане Липошића Јанка, 0213    Њему вели Јован-капетане: 0214    „Службениче, Липошићу Јанко! 0215    Ето теби Задар и капија, 0216    И ето ти тридесет дружине 0217    И краљевих великих топова, 0218    Дуге вранке и беглук-лубарде, 0219    Чувај добро Задра и капије, 0220    Господине, задранине бане! 0221    Сад ја идем својој домовини.“ 0222    „ „Мој Јоване, дуко најмилија! 0223    Сад ти твојој хајде домовини, 0224    Долази ми сваке недјељице, 0225    Дуко моја, да се напијемо!“ 0226    Оде Јован својој домовини, 0227    Оста бане у Задру камену. 0228    То се чуло на широку Лику, 0229    За то лички чуо Мустајбеже, 0230    Бег Мустајбег сједи у механи, 0231    Око бега млого Удбињана, 0232    Њима вели лички Мустајбеже: 0233    „Удбињани, моји соколови! 0234    Јесте л’ чули, моји Удбињани, 0235    Да је бане Котар утврдио, 0236    По планинах сичу оборио, 0237    А на кланце помећо чардаке, 0238    У чардаке метно харамбаше? 0239    Веш у нске војевања нејма. 0240    Да сам вила, па да имам крила, 0241    Крил ами тела принити не могу, 0242    Да би тамо сашо на Котаре 0243    Поробити, добро задобити. 0244    Свак од себе пусет одбацујте, 0245    А за дворни посо прифаћајте, 0246    Да сијемо билицу шеницу, 0247    Бог ће дати, радјат ће шеница, 0248    За шеницу па се одивати 0249    И румена пића напојити.“ 0250    Свако мучи, ништа не дивани, 0251    Свак од себе пусет одбацио, 0252    А за дворни посо прифатише, 0253    Нека сију билицу шеницу! 0254    Виш’ у бега нејма војевања 0255    Све дан по дан за деве тгодина, 0256    Веш не могу војевати Турци, 0257    Да би тамо Котар поробили. 0258    Често беже шаље уходнике, 0259    Да ходају по планини Турци, 0260    Да уходе у гори чардаке, 0261    Не би л’ стазу нашли у планини, 0262    Да преведу личког Мустајбега 0263    Брез огласе младих харамбаша. 0264    Фајде није личком Мустајбегу, 0265    Пто он своје шаље уходнике, 0266    Кад не могу на Котаре проћи 0267    Све дан по дан за девет година. 0268    Већ по Лици офалише Турци, 0269    Офалише и опотрибише, 0270    У абу се аге окројише, 0271    А нефери врло оголили. 0272    Онда вели беже у механи: 0273    „О Личани, моја браћо драга! 0274    Овде с’ ’вако живити не море; 0275    Ако ’вако буде на Удбини, 0276    Нами ваља Лику оставити, 0277    Из ње, дјецо, па се раселити.“ 0278    А механа пуна Удбињана, 0279    Сваки мучи, ништа не дивани. 0280    Медју њима Коњевић Мујага, 0281    Ага мучи, ништа не говори. 0282    Све погледа беже са пенџера, 0283    Не би л’ иког беже опазио, 0284    Да му дође у беглук-механу, 0285    Да он каже личком Мустајбегу, 0286    Да је стазу нашо у планини, 0287    Бег би њега једва дочекао. 0288    Кад опази пишца уз рудине, 0289    На дугу се пушку подапире, 0290    Потавнио, врло поцрнио, 0291    А испаро на себи одило. 0292    Познаде га лички Мустајбеже, 0293    Позна свога Ђулић-бајрактара: 0294    „О Личани, браћо и дружино, 0295    Ето мога Ђулић-бајрактара! 0296    Ево има три недиље дана, 0297    Да ми нејма Ђулић-бајрактара. 0298    Бајрактар је врло потавнио, 0299    Канда ј’ био негдје на уходи, 0300    Он присако стазе по планини. 0301    Није л’ Бог до и срећа божија, 0302    Да је нашо стазу у планини, 0303    Да б’ се могло прићи на Котаре, 0304    Бег би њему војску подигнуо, 0305    Не би л’ штогод тамо задобили.“ 0306    Тад му стиже у механу бајро, 0307    Салам викну, бегу полетио, 0308    Дочека га лички Мустајбеже: 0309    „Гдје си, сине, бегов бајрактару?“ 0310    Код себе му мисто намистио, 0311    Он му чашу пружи наливену: 0312    „Попиј чашу, бегов бајрактару! 0313    Гдје си тако, бајро, потавнио? 0314    Сад ти бегу казуј у механи, 0315    Гдје си био, шта ли си видио?“ 0316    Попи чашу бегов бајрактару, 0317    Мустајбегу вели у механи: 0318    „Продј’ се, беже, не задаји јада! 0319    Боље б’ било, да смо изгинули, 0320    Овог вакта дочекали нисмо. 0321    Ево има три недиље дана, 0322    Да сам, беже, ходо по планини: 0323    У планини сича оборита, 0324    А на кланце метнути чардаци, 0325    У чардацих сједе харамбаше. 0326    Нигдје стазе у планини нејма 0327    Брез чардака и брез харамбаше. 0328    Не питај ме, лички Мустајбеже! 0329    Да си вила, па да имаш крила, 0330    Прићи, беже, на Котар не мореш, 0331    Камо л’, беже, ти привести војску, 0332    Мустајбеже, од тог фајде нејма, 0333    Виш’ нашега војевања нејма. 0334    Ако ’ш, беже, остављати Лику, 0335    Мореш своју Лику оставити, 0336    Не надај се четовању своме! 0337    Врло ј’ бане Котар утврдио, 0338    Котарани мамур и зендјили, 0339    Лако би се могло задобити, 0340    Не море се на Котаре прећи.“ 0341    Стаде вика Коњевић-Мујаге: 0342    „Бајрактару, немој будалити! 0343    Ти не лажи нами у механи, 0344    То ти лажеш у гори чардаке 0345    И у њима харамбаше младе, 0346    Да је драго Коњевић-Мујаги, 0347    Ја би диго силновиту војску, 0348    Продро путе бегу на Котаре, 0349    Попалио по гори чардаке.“ 0350    Бајрактару врло мучно било: 0351    „Коњевићу, книњска удовице! 0352    Зашто мени велиш у механи, 0353    Да ја лажем бегу Мустајбегу? 0354    Мучно је, ага, подигнути војску, 0355    А мучније на Котаре сићи. 0356    Кад не море лички Мустајбеже, 0357    Како ћ’ моћи книњска удовица?“ 0358    Онда ага на ноге скочио: 0359    „Видит ћемо, бегов бајрактару, 0360    к ће бити книњска удовица! 0361    Ако моја биде жива глава, 0362    Ево ј’ вјера, бегов бајрактару, 0363    Ја продрти путе на Котаре, 0364    Ја ћу своју изгубити главу.“ 0365    Оде ага из беглук-механе, 0366    Прид механом посиде дјогата, 0367    Оде ага Книњу на Крајину, 0368    Оста беже медју Удбињани. 0369    Све се смију млади Удбињани: 0370    „Вид’ де главе Коњевић-Мујаге! 0371    Кад не море лички Мустајбеже, 0372    Да он путе продре на Котаре!“ 0373    Када ага билу Книњу садје, 0374    У тог аге мировања нејма, 0375    Веш он пише књиге на колину, 0376    Да он купи силновиту војску. 0377    Посла књигу Хливну бијеломе 0378    А на руке паши Радослији: 0379    „Мој даиџо, паша Радослија! 0380    Подигни ми од Хливна војнике, 0381    Немој мени омалити војске, 0382    Ходи мени Книњу на Крајину, 0383    Да продремо путе на Котаре, 0384    Да продредмо личком Мустајбегу.“ 0385    Другу шаље бијелу Гламочу 0386    На Турчина Ћирић-капеана. 0387    Трећу шаље Кључкоме диздару, 0388    А четврту Бишћу бијеломе 0389    На Турчина Попрженовића. 0390    Пету шаље у Кладушу билу. 0391    А на руке Кладушанин-Муји. 0392    И у Крупу књигу оправио 0393    На Турчина бега Бадњевића. 0394    Посла књигу до Новога била, 0395    А на руке Церић-капетана, 0396    И на Јајце јајачком диздару, 0397    До Травника травањском везиру, 0398    До Љубова бегу Љубовићу 0399    И до Скопља Ченгић-Алибегу. 0400    И у Дувно књигу оправио 0401    На Турчина Дувњак-Смаилбега. 0402    Када ага књиге распачао, 0403    Још он јапте на колину пише, 0404    Па по раји јапте отиснуо, 0405    А на рају таин навалио: 0406    На торове овце и овнове, 0407    На подруме дебеле волове, 0408    На беглуке јечам и шеницу, 0409    На кнезове вино и ракију, 0410    Да саносе Крки на обалу. 0411    Тај дан прође, тавна ноћца дође. 0412    Ујтро био данак освануо, 0413    Гледа ага Крки на обалу, 0414    Иде му раја са четири стране, 0415    Збија с’ таин за недиљу дана. 0416    Кад недиља друга наскочила, 0417    Како ј’ коју књигу оправио, 0418    ’Нако њему излазе војници. 0419    А изашо Коњевић Мујага, 0420    Дочекује у пољу војнике, 0421    Војска пада по пољу зеленом, 0422    Иде војска за недиљу дана. 0423    Док стигоише бези и ајани, 0424    Ту ће они конак учинити. 0425    Ту је војску на перо узео, 0426    Што је ага покупио војске, 0427    У њег војске четр’ест хиљада. 0428    Када сутра данак освануо, 0429    Стаде вика Коњевић-Мујаге: 0430    „Мој даиџо, паша Радослија! 0431    Вакат, дајо, подизати војску, 0432    На чардаке војску наредити, 0433    Попалити по гори чардаке, 0434    Прокресати путе на Котаре, 0435    Јали своје посијати главе.“ 0436    Њему вели паша Радослија: 0437    „Мој сестрићу, Коњевић-Мујага! 0438    Твоја војска, а твоја управа, 0439    Ти управљај, како теби драго.“ 0440    Њему вели Коњевић-Мујага: 0441    „Кад ћу, дајо, војском управљати, 0442    Ето теби чардак у планини, 0443    У планини у кланцу Мазинцу 0444    И у њему вридан харамбаша, 0445    Ја ’ш ми дрвен чардак запалити, 0446    Харамбашу у њем погубити, 0447    Ја ћу т’ мртвом главом говорити, 0448    Бој се сабље Коњевић-Мујаге!“ 0449    Прими с’ паша дрвена чардака. 0450    Наредјује Коњевић-Мујага, 0451    На чардаке он дили војнике, 0452    Сваком вели Коњевић-Мујага: 0453    „Ја ’ш ми дрвен чардак освојити, 0454    Ја ћу т’ мртвом говорити главом.“ 0455    Кад нареди у гори чардаке 0456    На чардаке оправи војнике. 0457    Два осташе у гори чардака, 0458    Оста чардак покрај сињег мора 0459    И у њему Паво Харамбаша, 0460    И код Павла тридесет дружине. 0461    Стоји вика Коњевић-Мујаге: 0462    „Побратиме, беже Бадњевићу! 0463    Теби ћ’ чардак покрај сињег мора 0464    И у њему Паво харамбаша, 0465    Ја ш’ ми дрвен чардак запалити, 0466    Ја ћу т’ мртвом главом говорити.“ 0467    А повика јајачког диздара: 0468    „Ето теби чардак у планини, 0469    У планини студених стинах, 0470    И у њему Силовина Марко, 0471    И код Марка шездесет платника. 0472    Којег Марка на Котару нејма, 0473    Вавик му алат свезат код чардака.“ 0474    Стаде дрека јајачког диздара: 0475    „Немој, ага, одсици ми главу! 0476    Не могу се примити чардака 0477    И у њему Силовине Марка. 0478    У мене само стотину Јајчана, 0479    Ја се не смим примити чардака.“ 0480    Стаде вика са Кладуше Мује: 0481    „Не плач, ага, женска глава ниси! 0482    Ја диздрау, було Јајачкињо! 0483    Зар се не смиш примити чардака 0484    И у њему Силовине Марка? 0485    Кад је тако, було Јајачкињо, 0486    Ја се примам дрвна чардака 0487    И у њему Силовине Марка. 0488    Ја вам тамо чудо војске не ћу, 0489    Веш шездесет својих Кладушана. 0490    Коњевићу од Книња бијела! 0491    Од мене гледај чардак у планини 0492    И у њему Силовину Марка, 0493    Ја ћу т’ дати са рамена главу.“ 0494    Прими с’ Мујо дрвена чардака. 0495    Стаде вика бега Љубовића, 0496    Са Љубова изнад Сарајева: 0497    „Хрњица Мујо, од Крајине главо! 0498    Лако се је примити чардака 0499    У планини, у студених стинах, 0500    И у њему Силовине Марка 0501    И код Марка шездесет платника; 0502    Ал је мучно низ Котаре сићи, 0503    Примити се Задра и Котара, 0504    Изић, Мујо, задру на табију 0505    На јунака Липошића Јанка 0506    И његових тридесет платника, 0507    Што Турчина чека на бедену, 0508    Вавик пушку држи натегнуту. 0509    Кад је тако, са Кладуше Мујо, 0510    Ја ћу Задру саћи низ Котаре 0511    На јунака Липошића Јанка, 0512    Ја вам тамо чудо војске не ћу, 0513    Него само своју тевабију, 0514    Свог делију Хусу циганина.“ 0515    Бег повика Хусу циганина: 0516    „Мој делија, Хусо циганине! 0517    Хош ме моћи свести на Котаре, 0518    Да нас, сине, не опази стража?“ 0519    А вели му Хусо циганине: 0520    „Господару, беже Љубовићу! 0521    Тебе ћ’ свести Хусе на Котаре, 0522    Да т’ у гори не опази звирка, 0523    Ја камо ли стража код чардака. 0524    На ноге, беже, да се опремамо!“ 0525    Облаче оба котарско одило. 0526    Наредјује Коњевић-Мујага, 0527    Да свак своје подиже војнике, 0528    Да свак иде у гору чардаку, 0529    Свак по ноћи до чардака доћи: 0530    „Не шал’те се, моја браћо драга! 0531    Ви чувајте друштво код чардака, 0532    Свак по ноћи до чардака дођи, 0533    А немојте намах ударити! 0534    Кад с’ напију младе харамбаше, 0535    А поспе им друштво у чардаку, 0536    Онда вам је вакат ударити; 0537    У зору ће лећи у чардаку.“ 0538    Њима вели беже Љубовићу: 0539    „Не шал’те се, моја браћо драга! 0540    Немој нико замећати кавге, 0541    Док не пукну на Задру топови. 0542    Када буде у нрадјање сунца, 0543    Задру ће се отворити врата, 0544    Онда ће беже на табију доћи.“ 0545    Свак одлази до чардака свога, 0546    Опреми се беже Љубовићу, 0547    Њему вели Коњевић-Мујага: 0548    „Хајде, беже, у сто добрих часа, 0549    Ако освојим у гори чардаке, 0550    Те т’ остане у животу глава, 0551    Мого би ти индат учинити.“ 0552    Бег појаха врана великога, 0553    Јаше Хусе Стамболију дору, 0554    Отискоше низ поље зелено, 0555    Свак окреће до чардака свога, 0556    А Коњевић под планину с војском. 0557    Кад бег с хусом гору приметнуо, 0558    Тихо Хусе бегу проговара: 0559    „Господару, беже Љубовићу! 0560    Ево наске код дебелог мора, 0561    Овде ј’ чардак павла харамбаше, 0562    Овде ваља коње разјахати, 0563    Па провести мору крај обале, 0564    Овуда ћу ја тебе провести. 0565    Не дај Боже, беже Љубовићу, 0566    Да опази Павле у чардаку, 0567    Намах јаши врана великога, 0568    Бјежи натраг, беже Љубовићу!“ 0569    Кад с’ чардаку близо прикучише, 0570    На обали коње одјахаше, 0571    Павле сио, пиће заметнуо, 0572    А позовно стражу пред чардаком. 0573    То је срећа Хусе циганина, 0574    Гдје је Павле толу заметнуо. 0575    Проведоше коње крај чардака, 0576    Појахаше ате племените, 0577    Отискоше Задру низ Котаре, 0578    Онда вели Хусе на дорату: 0579    „Господару, беже Љубовићу! 0580    Проведе те крај чардака Хусе, 0581    Наске, беже, не опази стража, 0582    Сад ћемо управ задру низ Котаре, 0583    Свест ћу тебе Задру пред капију 0584    До биртије Паве крчмарице, 0585    Крчмарице, твоје посестриме. 0586    Она ће нас добро дочекати, 0587    Код ње ћемо коње оставити. 0588    Кад пођемо Задру на табију, 0589    Она ће нам коње додржати, 0590    Ако с’ здраво натраг повратимо.“ 0591    Управ Задру гоне низ Котаре. 0592    Кад садјоше каменој биртији, 0593    У авлију ате ујахаше, 0594    Веш се близо зора прикучила, 0595    Стаде вика Хусе циганина: 0596    „Давор Паво, наша посестримо! 0597    Јеси л’ јутрос рано подранила, 0598    У одаји свићу запалила? 0599    Ево теби побратима твога, 0600    Побратима бега Љубовића 0601    И његова Хусе циганина.“ 0602    Опази га Пава крчмарица, 0603    Она садеј у халват-авлију, 0604    А дочека бега Љубовића: 0605    „Сјаши, побро, да се напијемо!“ 0606    Обојица коње одјахаше, 0607    Оба ата на јасле привеза, 0608    Даде њима јечма уступана, 0609    А изведе бега у одају 0610    И његова Хусу циганина, 0611    Прид њих Пава пиће положила. 0612    Док се беже пића напојио, 0613    Он на ноге скочи у одаји, 0614    Њему вели Пава крчмарица: 0615    „Куд ћеш, побро, беже Љубовићу? 0616    „ „Хоћу, сестро, до јасала саћи, 0617    Да обидјем ата на јаслама.“ “ 0618    Када беже до јасала садје, 0619    Зобље дорат Хусе циганина, 0620    Ал не зобље вранац Љубовића, 0621    Нег у јасле главу оборио, 0622    Њему вели беже Љубовићу: 0623    „Давор вране, десно крило моје! 0624    Што је теби, брате, код јасала? 0625    Дорат зобље Хусе циганина, 0626    Ти не зобљеш јечма уступана, 0627    Ја ниј’ добра теби ја меника!“ 0628    То говори, па се натраг врати. 0629    Када беже у одају удје, 0630    Он код Хусе сједе у одаји, 0631    У одаји пиће разложише, 0632    Гледа беже Хусу циганина, 0633    Он у лишцу боју проминио, 0634    Њему вели беже Љубовићу: 0635    „Мој делијо, Хусо циганине! 0636    Мој делијо, што с’ од тебе ради? 0637    Вавик пили, а весело били, 0638    Сад ти мучиш, нита не диваниш, 0639    Ван у лишцу боју проминио, 0640    Сад сам ате гледо на јаслама, 0641    Дорат зобље, а вранац не зобље. 0642    Ти у лишцу боју проминио, 0643    Сад на наске, Хусо, гледајући, 0644    Добро није ја мени, ја нами.“ 0645    Њему вели Хусо циганине: 0646    „Љубовићу, не задаји јада, 0647    Диж’ се, беже, вакат походити! 0648    Већ је био данак освојио, 0649    Сад ће с’ Задру отворити врата, 0650    Да видимо Липошића Јанка.“ 0651    То рекоше, на ноге скочише, 0652    Фати с’ беже руком у џепове, 0653    Даде Пави стотину дуката: 0654    „На де, Паво, моја посестримо, 0655    Ради нами коње додржати, 0656    Док се вратим Задру са бедена.“ 0657    „ „Хајде беже, не старај се с тиме! 0658    Ви извад’те сабље голотрбе, 0659    Под мондуру ви заклон’те ћорде, 0660    Познат ће те Липошићу Јанко.“ “ 0661    „Посестримо, не старај се с тиме!“ 0662    Док дођоше задру на капију. 0663    Задарска се отворише врата, 0664    Под мондуру сабље заклонили, 0665    Изидјоише Задру на табију. 0666    Кад ли сједи Липошићу Јанко 0667    И код њега тридесет платника, 0668    Сваки пушку држи натегнуту. 0669    Тад му беже добро јутро викну, 0670    Онда вели Липошићу Јанко: 0671    „Ни здрав био, беже Љубовићу, 0672    Са Љубова изнад Сарајева! 0673    Оклен овди јутру на подранку?“ 0674    Па подиже пушку натегнуту, 0675    Бег превари Липошића Јанка, 0676    Не даде му пушке одапети, 0677    Он погуби Липошића Јанка. 0678    Док бег згуби Липошића Јанка, 0679    Код њег Хусо четири платника. 0680    Бегу вели Хусо циганине: 0681    „Бјежи, беже, Задру на капију!“ 0682    Побигоше Задру на капију, 0683    За њима се огањ проломио, 0684    Ујагмише граду на капију, 0685    Побигошие каменој биртији, 0686    Још за кавгу нико и не знаде. 0687    Дочека их у авлији Пава, 0688    Готове им ате подмакнула, 0689    Појахаше ате у авлији, 0690    Ујагмише на авлијнска врата, 0691    Побигоше уз Гробнице равне, 0692    А већ сунце перо помолило, 0693    А на Задру пукоше топови, 0694    Бјежи беже уз Гробнице равне, 0695    Заврже се ларма по Котару, 0696    По градових пуцају топови, 0697    По кулама тргају прангије, 0698    По бригових пламте можарови, 0699    Стоји вика циганина Хусе: 0700    „Немој беже, кидисати врану!“ 0701    Потихо јашу, коњма не кидишу, 0702    Мртво они у напритку били, 0703    Проломи се огањ у планини, 0704    На чардаке љуто ударише, 0705    Харамбаше па их дочекаше, 0706    Све се огањ слама у планини, 0707    Ко кад гора у абез пропаде. 0708    Све спомиње беже Љубовићу, 0709    Он спомиње Коњевић-Мујагу: 0710    „Гдје си, ага, Коњевић-Мујага, 0711    Изгинуше Турци по планини!“ 0712    Док им жарко обасјало сунце, 0713    Плану чардак покрај сијег мора, 0714    Освоји га паша Радослија, 0715    А уфати Павла харамбашу, 0716    Побјеже му из чардака друштво 0717    Онда вели беже Љубовићу: 0718    „Мој делија, Хусо циганине! 0719    Конда ј’ паши у животу глава, 0720    Плану чардак покрај сињег мора.“ 0721    Све се огањ слама у планинах. 0722    Док су доњи Котар пригазили, 0723    Виш плануше по гори чардаци, 0724    Вавик с’ огањ чује у планини, 0725    У планини, у Студених стинах 0726    Код чардака Силовине Марка. 0727    Одјекује беже Љубовићу, 0728    А спомиње кладушког Хрњицу. 0729    Мало вриме, за дуго не било, 0730    Још се слама огањ код чардака. 0731    Кад погледа беже Љубовићу, 0732    Стоји јека камена Котара, 0733    Бег опази Марка на алату, 0734    Бјежи Марко низ Котар камени. 0735    Грозне бегу сузе ударише: 0736    „Хрњица Мујо, нови побратиме! 0737    Је ли твоја у животу глава, 0738    Кад је теби ујагмио Марко?“ 0739    Па поврати врана великога, 0740    А повика Силовину Марка: 0741    „Стани, Марко, утицања нејма!“ 0742    Прид њег Хусо намаче дората: 0743    „Стани, беже, ја ти љубим руку! 0744    Подај мени Марка и алата, 0745    Да поћерам Марка низ Котаре.“ 0746    Он за Марком наврже дората. 0747    Кад он Марка стиже и алата, 0748    Повикује на алату Марка: 0749    „Предаји се, ти не губи главе!“ 0750    Још у Марка предавања нејма, 0751    Веш се фати пушке од појаса, 0752    Прико себе пушку одапео, 0753    Погодио Хусу циганина, 0754    Мртав Хусо паде са дората, 0755    А зацвили беже Љубовићу: 0756    „Куку, брате, ране неприбоне!“ 0757    Па за Марком наметнуо врана: 0758    „Стани, Марко, утицања нејма! 0759    Кад си моја крила обломио, 0760    Још и мени и ти одсици главу!“ 0761    Кад он Марка стиже и алата, 0762    Дочека га на алату марко, 0763    У руци му пушка натегнута, 0764    Не погоди бега Љубовића, 0765    Већ обори под бегом хајвана, 0766    Мртав вранац пае на Котару, 0767    Крај њег Марко протишће алата, 0768    А повика беже љубовићу: 0769    „Врат’ се, Марко, па одсици главу, 0770    Кад си моја крила обломио!“ 0771    Бјежи Марко, ни мукает није. 0772    Подиже се беже Љубовићу, 0773    Све спомиње Хусу и хајвана. 0774    Мало вриме, за дуго не било, 0775    Стоји јека камена Котара, 0776    А прочу се Хрњичина нара: 0777    „Стани, Марко, утицања нејма! 0778    Ћерат ћу те Задру на капију.“ 0779    Стоји хука Сењанина дјоге, 0780    Конда се је на крила подиго. 0781    Кад он види бега Љубовића: 0782    „Јеси л’, беже, здраво и весело?“ 0783    „ „Здраво јесам, ал весело нисам, 0784    Ја изгубих Хусу и гаврана, 0785    Ал ако ће, така је крајина!“ “ 0786    „Јаши дору Хусе циганина, 0787    хајде, беже, натраг уз Котаре! 0788    Једа, беже, Силовину Марка?“ 0789    „ „Оде Марко задру низ Котаре; 0790    Је л’ ти здраво у планини друштво?“ “ 0791    „Љубовићу, за то се не пита! 0792    Док је мени Марко ујагмио, 0793    Легло ми је тријест Кладушана, 0794    Још их тријест оста у животу, 0795    Они бију чардак у планини 0796    И они би могли изгинути.“ 0797    Покрај бега проћера дјогата, 0798    Шћера Марка Задру на капију, 0799    Утече му у Задар камени, 0800    А солдати претворише врата. 0801    Онда Мујо поврати дјогата, 0802    А све цвили Мујо на дјогату: 0803    „Нека т’, дјого, пушка те сфатила 0804    И Хрњицу Мују оборила! 0805    Утече ми Силовина Марко.“ 0806    Тако гони уз Котар дјогата, 0807    И он стиже бега Љубовића 0808    На дорату Хусе циганина. 0809    Виш плануше у гори чардаци, 0810    А удари Коњевић Мујага. 0811    Док освоји у гори чардаке. 0812    И Котара мрву зафатио, 0813    И четири села поробио, 0814    Виш је аги мука додијала, 0815    Он поврати уз Котаре војску, 0816    Плин поћера, а робље поведе. 0817    Кад га стиже Кладушки Хрњица, 0818    Њему вели Коњевић Мујага: 0819    „Јеси л’, Мујо, здраво и весело, 0820    Камо т’, Мујо, Силовина Марко?“ 0821    „ „Утече ми у Задар камени.“ “ 0822    „Хрњица Мујо, од Крајине главо, 0823    Да т’ је здраво на рамену глава! 0824    Све је твоје изгинуло друштво; 0825    Ал су дрвен чардак освојили, 0826    Ал ако ће, така је крајина!“ 0827    Док се Книњу повратише Турци, 0828    Искупи их Коњевић Мујага. 0829    Док је продро путе на Котаре, 0830    Много му је изгинуло војске: 0831    Десет хиљад аги погинуло, 0832    Рањеника још није пописо. 0833    Сав добитак на хрпу санио 0834    А све робље ага искупио, 0835    Он добитак право подилио: 0836    Све на здрава даде под једнако, 0837    На рањена по два паја даво, 0838    Ко погино, по пет западало, 0839    Стоји вика Коњевић-Мујаге: 0840    „Чујете ли, браћо и дружино! 0841    Ко ј’ извео сужња савезата 0842    Ја изнио кићену дивојку, 0843    Све ће робље Коњевић-Мујаги, 0844    За новце ћу робље откупити, 0845    Ја ћу вами робље потплатити, 0846    Ником глави кидисати не ћу. 0847    Ко се годиц ћиде откупити, 0848    За новце ћу њега отпуштити 0849    И дивојке натраг повраћати, 0850    Ја их силом удавати не ћу, 0851    Ни на силу турчити дивојке, 0852    Браћо моја, то није јуначка.“ 0853    Сви рекоше бези и ајани: 0854    „Фала теби, Коњевић-Мујага! 0855    Џаба т’ сужњи брез паре динара, 0856    А џаба ти робље са Котара, 0857    С њим окрећи, како теби драго, 0858    Коњевићу,тако је јунаштво. 0859    Кад си продро путе на Котаре!“ 0860    Прими робље Коњевић Мујага, 0861    Стиже књига од Задра бијела, 0862    Стиже књига бана Задранина: 0863    „Коњевићу од Книња бијела! 0864    Ти подиже силновиту војску, 0865    Попали ми по гори чардаке, 0866    Изгинуше моје харамбаше, 0867    Ал ако ће тако је јунаштво! 0868    Ти си прави јунак на мејдану, 0869    Кад си продро путе на Котаре, 0870    Нека знаду по Лици Личани, 0871    Да не може лички Мустајбеже 0872    Продрт себи путе на Котаре, 0873    Брез Турчина Коњевић-Мујаге. 0874    Ко је годиц тамо погинуо, 0875    Бан те за то упитати не ће, 0876    Мушко били, па и изгинули. 0877    Ето т’ књига бана Задранина: 0878    Кога с’ тамо уфатио жива, 0879    Немој њему глави кидисати, 0880    Нек с’ откупи за новце готове! 0881    Што с’ добио наших дивојака, 0882    Поврати ми кићене дивојке, 0883    А цини их, колико ти драго!“ 0884    Коњевић му књигу оправио: 0885    „Господине, бане Задранине! 0886    Шездесет ми има дивојака 0887    И стотину млади Котаркиња, 0888    Ником криво учинити не ћу. 0889    Триста имам ја мушких сужања, 0890    Све ћу мушко за новце пуштити, 0891    А женско ти натраг повратити, 0892    Џаба их теби брез паре динара, 0893    Ником силе учинити не ћу, 0894    Нек ти кажу кићене дивојке, 0895    Је л’ им криво код Мујаге било.“ 0896    Све је мушко за новце пуштио, 0897    А женскиње Задру повратио, 0898    Вратио их брез паре динара. 0899    Кад их види задранине бане, 0900    Њих упита Задранине бане: 0901    „Је л’ вам криво код Турака било?“ 0902    Њему веле младе и дивојке: 0903    „Господине, Задранине бане! 0904    Нису нами ни мукает били. 0905    Кад смо стигле Книњу на Крајину, 0906    Примио нас Коњевић Мујага, 0907    Не даде ником учинити криво, 0908    Наске посла теби на Котаре, 0909    А мушко је за новце пуштио.“ 0910    То је бану врло мило било. 0911    Коњевићу књигу оправио: 0912    „Ето т’ књига, Коњевић-Мујага! 0913    Кад си мени робље повратио 0914    На поштење, брез паре динара, 0915    Ја те знадем, да си мушка глава, 0916    Бан ће тебе добро даровати: 0917    Ето теби, ага, на поштење 0918    Три хиљаде и триста дуката, 0919    Па их подај Турком по ћенару, 0920    Што чинили ником криво нису.“ 0921    Кад Мујаги така књига дође, 0922    Дође аги благо готовина, 0923    Вид’ де главе Коњевић-Мујаге! 0924    Ко му ј’ годиц цуру поклонио, 0925    Јопе га кашње ага даровао. 0926    Онда ага књигу направио, 0927    Посла књигу бегу на Удбину: 0928    „Ето т’ књига Коњевић-Мујаге! 0929    Нек свак види књигу Мујагину, 0930    Нек свак види книњску удовицу, 0931    Ко је продро путе на Котаре. 0932    Ето т’, беже, Лика и Котари! 0933    Продро сам ти путе на Котаре, 0934    Ви се тамо гон’те с Котарани, 0935    Гоните се, како вами драго. 0936    Не шали се, лички Мустајбеже, 0937    Што узајмиш, теби ће вратити. 0938    Ко изнесе кићену дивојку, 0939    Ти не питаш липих дивојака, 0940    Је ли им се мило потурчити, 0941    Вен на силу ти турчиш дивојке, 0942    Мустајбеже, то није јуначка. 0943    Што би, беже, мало поробио, 0944    Поробио, добро задобио, 0945    За то т’ нико завидити не ће. 0946    Пошаљи им Ђулић-бајрактара, 0947    Да ја твога видим бајрактара, 0948    Не бој му се глави на рамену, 0949    Ја ћу ти се с бајром помирити, 0950    Он ми рече, да сам удовица, 0951    Нека види книњску удовицу, 0952    Оженит ћу бајрактара твога, 0953    Дат ћу њему Меку јединицу, 0954    Нек с’ ожени с њоме на Удбини. 0955    Што м’ је реко, да сам удовица, 0956    Бољи ј’ јунак од тебе, Мустајбег; 0957    Ал не море војску подигнути, 0958    Мучно ј’ било путе прокресати. 0959    Док сам продро путе на Котаре, 0960    Десет ми је хиљад погинуло, 0961    А петнаест рана допануло, 0962    Млога ј’, беже, мајка зацвилила, 0963    А сестра се у црно завила, 0964    Вирна љуба у род окренула.“ 0965    Када књига стиже Мустајбегу, 0966    Књигу гледа, Личаном говори: 0967    „О Личани, браћо и дружино! 0968    Вид’те књиге Коњевић-Мујаге! 0969    Нек се знаде по широкој Лици, 0970    Да м’ је продро путе на Котаре. 0971    Мој Ђулићу, бегов бајрактару! 0972    Хајде с’ спремај код оџака свога, 0973    Тебе зове Коњевић Мујага, 0974    Ја ћу с тобом Книњу на Крајину, 0975    Ваља мени тебе оженити, 0976    Реко ти је дати јединицу, 0977    Зашто си му ти име надио, 0978    Лепо име ,књињска удовица’; 0979    За то ће ти Меку поклонити, 0980    Ја ћу тебе с њоме оженити.“ 0981    Спрема с’ беже за недиљу дана, 0982    Он подиже стотину Личана 0983    И поведе Ђулић-бајрактара, 0984    Отискоше Книњу на Крајину. 0985    Дочека их Коњевић Мујага, 0986    Код њег били за недиљу дана, 0987    Он Ђулићу даде јединицу: 0988    „О Ђулићу, бегов бајрактару! 0989    Види добро книњске удовице! 0990    Да вам не би книњске удовице, 0991    Не би могли тамо војевати. 0992    Ти си бољи јунак од менека, 0993    И од свога бега удбињскога. 0994    Која т’ фајда, што си јунак прави, 0995    Кадар ниси војске подигнути, 0996    Подигнути, војском управити.“ 0997    Бег подиже Мекушу дивојку, 0998    Одведе је на широку Лику, 0999    С њом ожени бајрактара свога. 1000    Док им главе у животу биле, 1001    Држо ага Ђулић-бајрактара, 1002    Милово га ка и своје д’јете. 1003    Често му је ага спомињао, 1004    Што му ј’ реко ,книњска удовица’, 1005    Вавик би се Ђулић застидио. 1006    „Немој ага, ја ти љубим руку, 1007    Не спомињи книњске удовице, 1008    Одсици ми са рамена главу!“ 1009    А њему би ага говорио: 1010    „Мучи, бајро, немој будалити, 1011    С тобом с’ шали Коњевић Мујага.”